diskretan lom.



ako shvacas.

u zadnjih recimo mjesec dana proèitah dvie knjige. ova druga mie bila bolja. naravno, svaka knjiga je savršena nakon nives celzijus/drpiæ. literarna katastrofa. i knjiga uopæe nie ni perverzna. bar ne meni.

htjedoh reci da se u zadnje vrieme osjecam uzasno emo. i, da, izgleda da je uzrok sad vec po povratku kuci na zeleni otok ili me jednostavno deprimira cinjenica da nikad necu bit toliko kul da zivim u irskoj. i bolje ne. jer mie uzasno falio moj krevet i bakin rucak i psece dlake po robi. jako jako. i sad me to sve ponovno zivcira. ali onako sretno i pozitivno.

a da upoznam koju muzu? one su liepe. odisu grckim...necime. i imaju kuul imena.
koi panj.

sto godina nisam skrabala gluposti. sve se promienilo. buraz ce u skolu i u nekoj stotinki sekudne za vrieme bacakanja u moru shvatim da je to prekrasno bice ja. nekim svoim dielom. svojom polovicom. i uzasno ga volim naravno da ga volim. i cinjenica da ga vidim samo dva, oke mozda cak i tri tjedna godisnje kad nam se posreci, posramljuje. on je vjerojatno jedina dobra stvar u svom tom kaosu. ma ne. ne dobra. savrsena. moj perpetuum mobile.

kava mie odvratna.i svi oni postovi koe sam morala izbrisat jer sam užasno glupa i nie mi jasno zašto meni to nitko nie rekao.
ne znam.koi je razlog da se sama sebi cinim tupom.i jadnom.i dosadnom.
gdje je jura?die jura.die iura.yura.di e.
di si?